Dragi moji Preločani!

Ne zamerte mi, ke se vam više od leto dan nism niš javljal na ta preloški intrenet. Da vam povem naravnost: hodil sm na tečaj iz računalništva. Nism već mogl gledat, da je celo selo emajlirano i ima računalnike, da i moja krava u štale već nosi okol vrata nekakov čip, a ja jedini u selu nimam još te nove mehanizacije. Eto i tako je moral vaš preloški kmet Jože Jurkov na svoja stara leta opet u škole,  da se privadim na novo tehniko i mašine i da se priklopim u dnšnji čas.

Tako sm si sda i ja nabavil emajl i mašino, znam ponju tipkat, znam i srufat, kod rečedo uni, ki se delado malo bolj moderne. Moj delavnik se je sda dost spremenil. Nekada sm najprvo ujutro šl van pogledat kakvo je vreme. Sda prvo nego vreme pogledam, jeli u Preloke opet kaj novega, jeli opet gdo umrl i tako. A i čez dan skočim višepot gore. A bome i uvečer, kada moja ženska projde spat, gledam sakaj, samo se sda ovde rajši ne bi previše raspiseval o tem. Skratka, ja mislim, da je ta preloški intrenet jako koristna zadeva.

Da, koristna, i to segli, ako ja sega gore ne razumim baš najbolje. Tako se u zadnjem času ne morem prečudit tu našu intrenetnu galerije. Mladi, a bome i ne samo mladi, tečedo po selu s aparati - da slikado jesen. Ja se jim nastavljam na gomile, pa vozim gnoj na njivo, žažem drva ... A te pajše vere slikado rajši neg Jožeta ježico, i to prazno, slikado buče, glive, lišće, travo, kolje, a od čovika ostala na slike samo njegova noga. Tako vidim u galerije i pet moje brezic, a pajše vere ne napišedo, da so to Jurkove, moje breze. Pa naj se saj sda ovde vidi, da so to moje Čindžarke i da ja tamo kosim. Da ne bu izgledalo, da se u Preloke samo zafrkavamo!

                                                                                             vaš Jože Jurkov 

Foto: Niko Grdun